Dotakla bih te 

Dotakla bih te 
kao nekad. 
Da znam samo 
kojim putem 
snovima lutas 
trazeci ljubav, 
nasla bih te, 
dotakla bih te, 
kao tada... 
Da samo mogu 
da doletim, 
uzalud pruzam 
uvela krila 
ovo nebo 
ne razume srecu. 
Dotakla bih te 
kao zelja; 
znam da me zelis 
i da me pratis 
nekim mislima 
kad nikog nema 
da te utesim. 
U tom trenu 
na nekom drugom 
kraju ceznje 
ja sam sama. 
A dotakla bih te 
kao san, 
da smirim ti uzdah, 
da zacaram ti usne 
i umirim te rukama 
trazeci samo 
da me cvrsto stegnes, 
da mi samo kazes 
da sve proslo je. 
Dotakla bih te 
kao miris 
kad ides poljem, 
kad u njemu nadjes 
neki mali svet. 
I onda 
kad sve nestane, 
jos uvek osecas 
miris poljskog cveca, 
jos uvek si tamo 
jos uvek me pratis... 
Dotakla sam te 
svojim recima 
al nije to sve, 
ne, nije jos kraj, 
jos uvek cekam te.