Tihi vjetar miris zore u nozdrve mi donese
Kaldrma mi poglede zarobila
A ezan s' munare k'o da mi dušu raznese
Tugaljiv je glas mujezina
Tužniji čini mi se i od mene same
Golubovi još na Sebilj nisu došli
Ja bol gušim od sabaha ranog..
Tuga i nemir naselili se u duši
Hal ne odlazi a pola me nesta,
Moje tijelo k'o da dertom oboli
U grlu steglo, gorčina me uguši
Sjaj u oku bezbel’ aškom sagori
Vehnem a ne znam da zaustavim…
I ruže pred Čarsijskom su svehle
Al' topola kraj munare još treeperi
Niko ničiji hal ne zna dok na sedždi diše
Svakome su na pameti njegovi deveri
I oprost svako za se išće
Na usnama ašika zikra su izvori.…
Zikrom ću i ja rastopiti svoje tuge
On je samo suza mojih vrijedan
Nek' zamru dunjalučka htijenja
“I reci: Allah je samo Jedan…”
To je hakk koji se ne mijenja…
Nema komentara:
Objavi komentar